
Пети Фестивал драмског стваралаштва особа са менталним тешкоћама 9. октобра у Црвенки
2. октобар 2026.
Пети Фестивал драмског стваралаштва особа са менталним тешкоћама сутра у Црвенки
8. октобар 2026.АНА БАБИЋ – Крушевац
МЕСЕЧЕВА ПЕСМА
До неба се попне
Уз највишу стену:
Опет млади месец
Ринта трећу смену.
Жуто му одело,
Очи стегле боре,
Поручује смело:
Радим све до зоре.
Крпицом од сребра
Поправљаће таму,
Навукао сваком
Бићу је пиџаму.
Окупаће росом
По ливади траве,
Успаваће ветар
Лептире и мраве.
Кад Сунце провири
Кроз јутарња врата
Месец ће му дати
Кључеве од злата.
Тад ће Сунце знатно
Као весник прави,
Заљуљати клатно
Да се дан заплави.
МИЛАДИН ВУКОСАВЉЕВИЋ – Чачак
ЛЕПТИРОВА БРИГА
У сваком цвету по капља росе
Сунцу и бубама је – огледало,
Док се, радознало, над њега надносе,
У себе се, каткад, и загледају мало!
Тако је један лептир на крилима
Спазио латицу маслачка и још неке
Тачкице, какве и бубамара има!
Растужи се, помисливши да су то флеке,
Које је зарадио док се провлачио
Кроз некакво жбуње – до цвета мака!
Неки завидљивац му их је накачио
У трену кад га је пресрела једна сврака!
Тих мисли се тек ослободио
Када му је мати лептирица, уз осмех, рекла
Да је се са тим тачкицама, он, и родио
И да су му потврда – господског порекла!
Уздахнувши дубоко и већ добре воље,
Махну мајци – у тренутку узлета!…
Потом је, весело, надлетао читаво поље;
Тек – уморан, скрасио се на латици цвета!
ЗОРИЦА ДЕСПОТОВ – Мокрин
ЈЕСЕЊА ДРЕМКА
Са оближњих грана
Столетних ораха
Просипа се лишће
На улицу пусту,
Јесен опет сипа
Мало златног праха
На палету боја
Лепљиву и густу.
Просуће се флеке
Пурпурне и тмасте
На кровове кућа
И травњаке меке,
Наранџастим шалом
Махнуће нам ласте,
Одлазећи опет
На путе далеке.
Мирисаће грожђе
И црно и бело,
И зимницу бака
Почеће да спрема,
Једино ће мачак
Залудан зацело,
На сунчаном месту
Безбрижно да дрема.
Не тичу се мачка
Ни јесен ни боје,
Ни селидба птица
Ни кад пада киша,
Будите га само
Због једног, а то је:
Ако у близини
Опазите миша.
АЛЕКСАНДАР ЂУРИЋ – Пожаревац
ШАРЕНИ ЛЕПТИР
Шета се Месец у плавом капуту,
Ако се мрак у соби уплаши,
Размешта звезде по ноћном путу,
Ето га, небо прашином запраши!
Носом се срео са плавом птицом,
Измислио свемир где мачке лете,
Летећи тањир са сребрном жицом,
Ето га, осмехом части свако дете.
Права се бајка крије под јастуком,
Тамо где змајчек проналази пут,
Изгубљен сат му маше својом руком,
Радосно зове из минута у минут.
СУЗАНА КРИВОКАПИЋ – Суботица
КОРЗО ДЕТИЊСТВА
Вече простире звезде на плаштаници неба,
под месечевим капком сан о теби вреба,
чека да моја соба потпуни мрак обуче,
да се сав озвездан под мој јастук увуче,
па златну прашину своју по срцу нежно распе
и ко свитац светли, искрама мисли ми заспе,
да под плаштом тамне ноћи све у мени сја.
На корзоу маште, љубави ти и ја.
Кораци нам тихи, а светлост у нама
док се тихо топи ова ноћна тама.
На корзоу маште где се снови кроје,
цео овај свемир куца за нас двоје.
И не треба речи, топлина сад збори,
док у срцима нашим плам љубави гори.
Успаваће се град и утихнуће вече,
ал` ова чаролија нек заувек тече.
СЛАВИЦА МАКСИЋ – Београд
НЕЋУ ВИШЕ ДА СЕ ИГРАМ
Ти си један слон
Слон је велик
Ти си само коњ
Коњ је јак
Ма ти си магарац
Магарац је издржљив
Ти си обична овца
Овца је кротка
Ти си ушати зец
Зец је брз
Ти си мачкетина
Мачка је умиљата
Чекај мало стани
Не играм се више
Свиђаш ми се
Ето шта си!
САША С САВИЋ
ДЕДА КОЈИ СЛАБО ЧУЈЕ
Мој деда је много добар, али каткад слабо чује,
а то баку изнервира па га каткад и опсује.
„Хајде, иди до пијаце да ми купиш свежа јаја”,
деда каже: „Има, скоро, шест месеци од како је умро Раја.”
„Какав Раја, кажем јаја, иди купи…барем…десет”,
деда оде, па се врати и донесе, ал… шездесет!
Ако каже: „Требаће ми, из маркета, џакче прашка”,
када деда кући дође у руци му кеса грашка.
Кад га пита: „Је л’ ти тешко да ми додаш једно млеко?”,
он јој љутит одговори: „Ја то никад нисам реко”,
чак је чуо да уместо две кутије од картона,
треба негде да пронађе и довуче неког слона.
А увече пред спавање, кад послове све заврши,
деда пусти телевизор усклађен за своје уши.
„Па побогу, оглувећу, смањи мало кад те молим!”,
он јој приђе, загрли је: „И ја тебе много волим!”
ЈАСНА МИЛЕНОВИЋ – Сремска Каменица
ОДГОВОРИТЕ МИ: ЗАШТО?
Маче не мора да учи како да пије млеко.
Риба не мора да учи како да плива реком.
Пуж не учи да бира између два листа.
Да буши рупе у земљи зна свака кишна глиста.
Ка небу зна сама како да расте трава.
Да се врати кући – не треба учити мрава.
Сваки корен зна пут испод Земљиног шара.
Нико не учи пчелу како мед да ствара.
Маслачак не мора да учи ништа о падобрану.
Сунцокрет зна сам да нађе зраку сунчану.
Газела не мора у школу – зна да бежи од тигра.
Зашто ја морам у вртић – да учим како се игра?
АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ – Београд
СВАЂА
Храст говори букви стално:
„Ти разумеш све буквално!”
Буква њему одговара:
„За мишљење немаш дара.”
„Можда нисам много уман
Али барем нисам букван.”
Слушај, храсте, сад буквицу:
„Личиш ми на цепаницу!”
„А ти, букво, гледај себе,
Направиће сто од тебе!”
„Ти си, храсте, легло црва,
На зиму ћеш бити дрва!”
„О, буквице, још си млада,
али већ си права клада.”
„Због чега си тако личан,
Кад си један пањ обичан?!”
Слуша јавор, па нагађа:
„Ко се воли, тај се свађа!”
САНДРА ШКРБИЋ – Руменка
БЕЛИ ОБЛАК
Један облак бели,
луталица права,
данас свима личи
на огромног лава.
Белу гриву има,
виде му се очи,
као да се спрема
на земљу да скочи.
Јуче су се њему
насмешила деца,
личио им много
на великог зеца.
Понекад је ситан
као мала тачка,
постане одједном
овца или мачка.
У дива се претвори,
својом снагом дичи,
ал је ипак најлепши
кад на срце личи.
ДОСАСАШЊИ ПОБЕДНИЦИ ФЕСТИВАЛА
1. Драгомир Ђорђевић – 1994.
Крстивоје Илић – 1994.
Љубомир Ћорилић – 1994.
2. Тодор Бјелкић – 1995.
3. Бошко Ломовић – 1996.
4. Спасоје Лабудовић – 1997.
5. Благоје Рогач – 1998.
6. Зоран Вучић – 1999.
7. Мирослав Кокошар – 2000.
8. Слободан Чучиловић – 2001.
9. Власта Ценић – 2002.
10. Бошко Ломовић – 2003.
11. Награда није додељена – 2004.
12. Перо Солар – 2005.
13. Давид Кецман Дако – 2006.
14. Марко Зелић – 2007.
!5. Радислав Јовић – 2008.
16. Благоје Баковић – 2009.
17. Милоје Дончић – 2010.
18. Александра Лукић – 2011.
19. Бранкица Радоњић – 2012.
20. Никола Стојановић – 2013.
21. Мирјана Балтезаревић – 2014.
22. Вицко Вид Вукелић – 2015.
23. Зорица Бајин Ђукановић -2016.
24. Снежана Тодоровић – 2017.
25. Радмила Томић – 2018.
26. Веселин Милићевић -2019.
27. Фестивал није одржан – 2020
28. Русомир Арсић- 2021.
29. Јован Н. Бундало – 2022.
30. Јована Аксентијевић – 2023.
31. Мирјана Даниловић – 2024.
32. Александар Јањушевић – 2025.
ДОБИТНИЦИ ПЕСНИЧКОГ ПРСТЕНА
Љубивоје Ршумовић – 1999.
Драган Лукић – 2000.
Мира Алечковић – 2001.
Душко Трифуновић – 2002.
Перо Зубац – 2003.
Добрица Ерић – 2003.
Мошо Одаловић – 2004.
Недељко Попадић -2005.
Бошко Ломовић – 2014.
Слободан Станишић – 2015.
Дејан Алексић – 2016.
Миломир Краговић – 2017.
Милан Мрдаљ – 2018.
Драгомир Ћулафић – 2019.
УСТАНОВЉЕНА НАГРАДА ПЛАКЕТА
„ЗЛАТНА БУЛКА“
Виолета Јовић – 2021.
Бранко Стевановић – 2022.
Гордана Малетић – 2023.
Мирјана Булатовић – 2024.
Весна Алексић – 2025.
Издавач:
Дом културе Црвенка
За издавача:
Милан Вујаковић
Приредио за штампу:
Милан Мрдаљ
Црвенка, 16. октобар 2026. године.




